REPORTAŽA O KILIMANJARU
Kilimanjaro je planina u severoistočnom delu Tanzanije, nedaleko od Ekvatora, u blizini granice sa Kenijom. To je najviši vrh Afrike i jedan od “7 summits”, a ujedno i najveća samostojeća planina na svetu sa visinskom razlikom od 4600m od podnožja do vrha.
Cilj nam je Uhuru Peak, što na svahili jeziku znači “za slobodu”! Naša avantura traje 6 dana. Za to vreme čeka nas nešto više od 4000m uspona i prolazak kroz četiri klimatska pojasa. Prvi klimatski pojas je tropska šuma sa puno kiše, gde imamo utisak kao da se nalazimo u nekoj od Amazonskih šuma. Kako se krećemo dalje, vegetacije je sve manje i polako prelazimo u stepu. Treći klimatski pojas je alpska pustinja, hladnije je i vegetacija je poprilično siromašna. Na samom vrhu dolazimo i do čuvenih snegova Kilimanjara. Najtopliji period je izmedju novembra i februara, dok kisni periodi traju dva puta godisnje, izmedju marta i maja i izmadju oktobra i decembra. Zbog toga smo mi odabrali baš februar.
Za uspon na Uhuru Peak postoji sedam uspostavljenih ruta - Marangu, Machame, Lemosho, Shira, rongai, Norther Circuit i Umbwe. Mi smo odabrali Marangu rutu. Ona kreće sa jugoistočne strane planine. Ovo je najstarija i tehnički najmanje zahtevna ruta, ali poznata i po ne tako dobroj aklimatizaciji i naša ekipa se odlučuje za još jedan dodatni aklimatizacioni dan kako bismo se što bolje pripremili za uspon. Ova ruta takođe nudi i smeštaj u spavaonicama tokom celog uspona.
Dolazimo u Nacionalni Park Kilimanjaro, u blizini sela Marangu i odatle počinje naša avantura. Upisujemo se u knjigu posetilaca i dobijamo dozvole za uspon. Tokom uspona, mi nosimo ranac, sa osnovnom presvlakom, vodom i užinama, dok nam sve ostale stvari nose nosači. Predajemo nosačima spakovane transportne torbe i započinjemo avanturu. Ova prva deonica je poprilično lagana, nema kiše i potpuno uživamo u prirodni. Kroz guste krošnje, često srećemo colobus majmune, koji nam prave društvo tokom čitavog dana. Nakon 4h laganog hoda kroz gustu, tropsku šumu stižemo do Mandara Huta(2720m) - našeg današnjeg odredišta.Nosači nas već čekaju sa našim torbama. Večeramo i odmaramo se za sutrašnji dan.
Proces je isti, nosači uzimaju naše transportne torbe, a mi laganim tempom krećemo ka Horombu. Izlazimo iz tropske šume i dolazimo do pojasa nižeg rastinja. Nema žurbe, uspostavljen je lagani tempo, noga pred nogu, a reči koje najčešće čujemo su pole-pole, što na našem jeziku znači polako-polako. Što sporije hodamo manji je rizik da nas zadesi visinksa bolest. Kako se penjemo više, vidik je sve lepši i širi i danas vidimo Mawenzi vrh(5149m), drugi krater po visini na planini Kilimanjaro. Nakon par sati, stižemo u Horombo(3720m). Na ovoj visini se već oseća manjak kiseonika, i neke jednostavne i uobičajene aktivnosti postaju malo napornije.
Današnji dan je namenjen za aklimatizaciju. Prvobitni plan je da šetamo do Zebrine stene na visini od 4050m. Međutim, naši vodiči predlažu da šetnju još malo produžimo kako bismo se što bolje pripremili za uspon koji nas čeka. Na ovoj visini pravimo malo dužu pauzu i dajemo organizmu vremena da se privikne. Prizor je prelep, pogled na Mawenzi i Zebrine stene, uživamo. Nakon šetnje, vraćamo se u Horombo, odmaramo se pred sutrašnji dan.
Danas ulazimo u treći klimatski pojas u okviru naše avanture - alpska pustinja. Duž cele današnje rute prostire se pogled na Uhuru Peak i naše uzbuđenje raste. Vegetacije je dosta manje, pravimo pauzu za ručak i lagano se krećemo ka Kibu. Na današnjoj ruti, Kibo je samo usputna stanica. Stižemo oko 15h, odmaramo i u 18h odlazimo na večeru i sastanak za završni uspon. Nakon toga odlazimo u krevet da pokušamo malo da odspavamo. Većini to baš i ne polazi za rukom, uzbuđenje je ogromno. U 23h je buđenje i plan je da u ponoć krenemo ka Uhuru vrhu.
U ponoć kako je planirano krećemo ka vrhu. Tempo je jako spor, nema mnogo razgovora, dosta se teže diše. Podelili smo se u više manjih grupa i svako hoda sporo ali prema svome tempu. Vidimo svetlost čeonih lampi ispred i iza nas. Vodiči nas bodre, često se čuje i pesma. To nam zaista pomaže. Negde pred zoru, naša mala grupa stiže do ruba kratera “Gilman’s Point”. I dalje je mrak, jako smo srećni i u tom trenutku zaboravljamo i na umor i na visinu. Krećemo dalje. Sunce lagano izlazi i mi prisustvujemo najlepšem izlasku sunca koji smo ikada videli. Stižemo i do Stella pointa. Vodiči nas neprestano bodre, razdanjuje se i sada već sigurni gazimo ka Uhuru Peak-u. Stižemo na vrh oko 7 i 30. Osvanuo je lep i sunčan dan bez vetra. Jako smo srećni, zadovoljni i uživamo u ovom uspehu. Doživljaj je toliko jedinstven i potpuno neopisiv. Pogled je predivan, stigli smo do snegova Kilimanjara.
Sada nam sledi spuštanje. Prolazimo kroz delove kojima smo se peli i iznova se javlja oduševljenje uz uzvike “Gde smo mi bili!”. Spuštamo se do Kiba. Tu pravimo kratku puzu pa nastavljamo ka Horombu. Umor nas polako stiže i sada već svi jedva čekamo da se odmorimo.
Danas, prepuni utisaka i i dalje ne potpuno svesni toga gde smo bili krećemo ka našoj polaznoj tački. Pozdravljamo se sa našim kuvarima, nosačima i vodičima, zahvalni što smo imali priliku da upoznamo te ljude i da sa njima provedemo par dana u planini. U podnožju nas čeka ručak i dodela diploma.Sada nam sledi spuštanje. Prolazimo kroz delove kojima smo se peli i iznova se javlja oduševljenje uz uzvike “Gde smo mi bili!”. Spuštamo se do Kiba. Tu pravimo kratku puzu pa nastavljamo ka Horombu. Umor nas polako stiže i sada već svi jedva čekamo da se odmorimo.
Našem putovanju ovde nije kraj. Sada nas čeka safari u Ngorongoro krateru i susret sa divnim životinjama u njihovom prirodnom staništu.